O projektu

POZADINA I KONTEKST PROJEKTA

Posle velike i uspešne borbe za obustavu gradnje derivacionih mini hidroelektrana na Staroj planini, u narednom periodu planini preti nova opasnost od investitora, koja se ovoga puta ogleda u potencijalnoj eksploataciji rudnog bogatstva Stare planine, koja preti da u potpunosti devastira njeno celokupno područje.

U članu 74. Ustava Republike Srbije stoji da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. U članu 83. Ustava stoji da je preduzetništvo slobodno, ali se dalje u istom članu Ustava navodi da se preduzetništvo može ograničiti zakonom samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Srbije.

U Zakonu o zaštiti životne sredine u članu 2. stoji da sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine, a u članu 7. stoji da Udruženja građana u oblasti zaštite životne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zaštite, štite svoja prava i interese u oblasti zaštite životne sredine, predlažu aktivnosti i mere zaštite, učestvuju u postupku donošenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o životnoj sredini.

Akcioni programi EU u oblasti životne sredine predstavljaju dokumenta koja na najširi način utvrđuju politiku EU u ovoj oblasti. Svi akcioni programi imali su svoja prioritena područja koja su uglavnom bila usredsređena na klimatske promene, biodiverzitet, životnu sredinu i zdravlje i na održivo upravljanje resursima i otpadom. Najnoviji osmi akcioni plan pored ostalog podrazumeva i smanjenje pritiska na okolinu i klimu povezanu sa proizvodnjom i potrošnjom te zaštitu i obnovu bioraznolikosti, što je i glavni problem koji našim projektom želimo da rešimo.

POTREBE GRAĐANA

Park prirode Stara planina konačno će postati Nacionalni park. Iako je vrednost Stare planine poznata mnogima, pogotovo njenim stanovnicima i planinarima, i iako je delom do sada bila zaštićena – to nije sprečavalo da se na njoj pokušaju izgraditi mini-hidroelektrane, a još uvek to ne sprečava mnogobrojna rudarska istraživanja koja su u toku.

Park prirode (budući Nacionalni park) Stara planina obuihvata teritoriju četiri lokalne samouprave na istoku i jugoistoku Srbije i to: Pirot, Dimitrovgrad, Knjaževac i Zaječar. Procena je da na teritoriji ovih lokalnih smaouprava živi oko 170.000 ljudi. Park prirode Stara planina obuhvata u celini ili delimično teritoriju 58 sela i to: 6 sela u Gradu Zaječaru, 18 sela u Opštini Knjaževac, 23 sela u Gradu Pirotu, i 11 sela u Opštini Dimitrovgrad. Procena je da na teritoriji tih sela, tj. Parku prirode Stara planina živi oko 14.000 stanovnika.

U području PP “Stara planina” u režimu zaštite III stepena dozvoljeni su eksploatacija i geološka istraživanja mineralnih sirovina koja su odobrena od strane nadležnih organa, pod uslovom da su na udaljenosti većoj od 2 km od režima zaštite I i II stepena. Trenutno se na površini od 4.644 hektara, istražuju rude bakra i zlata, a njen najveći deo se nalazi upravo u Parku prirode, budućem Nacionalnom parku. Podsećamo da se jedini rudnik uranijuma u Srbiji nalazi na teritoriji PP Stara planina u selu Gabrovnica, koji zvanično još uvek nije zatvoren, već je samo privremeno prekinuta eksploatacija rude.

U planiniskom masivu Stare planine, na površini od 4.644 hektara, istražuju se rude bakra i zlata, a dozvola za to izdata je jednoj firmi iz Beograda. S obzirom na to da je dozvola već data možemo očekivati da će ovo područje biti trajno uništeno ukoliko ove aktivnosti ne budu sprečene.

Na Staroj planini nalazi se 1195 taksona (vrsta, podvrsta i hibrida) vaskularne flore, 51 vrsta mahovine, što u odnosu na nacionalnu floru čini 34% od ukupnog fonda flore Srbije. Ovde se nalaze i tercijarne i endemoreliktne biljne vrste, koje su se zadržale u klisurama, a glacijalni reklikti i endemi nalaze se na visokim delovima planine. Od izuzetnog su značaja ugrožene biljne vrednosti, bilo da su malobrojne ili da su im staništa ugrožena. Ovih biljaka na planini ima 147 vrsta, a na njenim obroncima raste i 40 biljnih vrsta, koje su kao prirodne retkosti na području Srbije stavljene pod zaštitu.

Sve gore navedeno obesmišljava celokupnu zaštitu Stare planine gde će paradoksalno biti zabranjeno proći automobilom bez dozvole upravljača, ali će se moći vršiti ekspoatacija ruda.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o zaštiti PP Stara planina 2009. godine, na površini od 114.332 ha, u okviru čijih granica su uspostavljeni režimi zaštite I–3,23%, II–17,63% i III –79,14% stepena.

Ukoliko se uzme u obzir da se pod zaštitu stavlja manji deo Stare planine jasno je da opasnost od uništavanja nezaštićenog, a i zaštićenog područja stvarna i da ne služi svrsi.

Osim uništavanja flore i faune, zemljišta i zagađenja vode, velika opasnost preti i opstanku ljudi na Staroj planini.

CILJEVI PROJEKTA

Osnovni cilj projekta je:

• Unaprediti zaštitu i očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti na teritoriji Parka prirode (budućem Nacionalnom parku) „Stara planina“

Specifični ciljevi projekta su:

• U četiri lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalazi Park prirode „Stara planina“ unaprediti saradnju između zainteresovanih strana na očuvanju prirode u Parku prirode „Stara planina“, tako što će do kraja 2023. godine biti udvostručen indeks saradnje;
• U četiri odabrane lokalne samouprave tokom 2023. godine osnažiti građane da se aktivno uključe u proces donošenja odluka o zaštiti prirode na teritoriji Parka prirode „Stara planina“;
• Povećati dostupnost informacija građanima Srbije o kvalitetu životne sredine i značaju zaštite prirode na teritoriji Parka prirode „Stara planina“.

STRATEŠKI CILJEVI PROJEKTA

Strateški ciljevi projekta su:

• Promovisanje dijaloga i aktivnog angažovanja građana kao preduslov za postavljanje efikasnih reformi i politika iz oblasti životne sredine za pristupanje EU;
• Podizanje svesti o važnosti uspostavljanja ispravnih i efikasnih politika zaštite životne sredine i klimatskih promena koje omogućavaju razvoj održivog ekosistema u Republici Srbiji.